Muž je u bivšoj vojsci bio kuhar, možda zato baš i nije fan kuhanja, pa se time bavim ja. Prošle nedjelje sam morala nešto kod kuće raditi, pa se on ponudio da napravi ručak, kaže po starom receptu iz vojske... I tako sam jednim okom radila na računalu, a drugim pratila što radi... rezultat je ova fina musaka sa svega nekoliko sastojaka. Kao što mnogi kažu, u vojsci se stvarno fino jelo, ako je bilo kao ovaj ručak :)
I moj muž je jako sretan što ima svoj prvi recept na Coolinarici!
Muž je u bivšoj vojsci bio kuhar, možda zato baš i nije fan kuhanja, pa se time bavim ja. Prošle nedjelje sam morala nešto kod kuće raditi, pa se on ponudio da napravi ručak, kaže po starom receptu iz vojske... I tako sam jednim okom radila na računalu, a drugim pratila što radi... rezultat je ova fina musaka sa svega nekoliko sastojaka. Kao što mnogi kažu, u vojsci se stvarno fino jelo, ako je bilo kao ovaj ručak :)
I moj muž je jako sretan što ima svoj prvi recept na Coolinarici!
Sastojci
Priprema
Za početak napomena oko bolonjeze umaka - ja ga obično napravim od pola kg mesa, pa podijelim na tri dijela i zamrznem - on je, dakle, radio s jednim tim paketićem smrznutog skuhanog bolonjeze umaka.
Krumpir ogulimo i nasječemo na ploške ne deblje od 2-3 mm. Začinimo ga u jednoj posudi solju, paprom, crvenom paprikom, maslinovim uljem te malo ružmarina ili nekog drugog začina koji paše uz krumpir. Pomiješamo sve objema rukama da se začini što bolje rasporede (mislim da je ovaj korak jako bitan za finalni okus).
U lagano nauljeni lim stavimo pola krumpira, pa umak, pa drugu polovicu krumpira. Krumpire lijepo, pedantno posložimo.
Pečemo u zagrijanoj pećnici na 180 stupnjeva, dok gornji sloj krumpira ne dobije lagano pečenu boju :)
To traje cca 1 sat.
Umiješamo 4 jaja, malo soli, jedno kiselo vrhnje i malo peršinovog lista, izvadimo jelo iz pećnice i premaz ravnomjerno rasporedimo po krumpiru.
Vratimo da se zapeče još cca 15-ak minuta.
Posluživanje
Jedemo vruće, jer ne možemo dočekati da se prohladi. Fino ide uz domaću salatu od cikle ili kisele krastavce.
Ha,ha, tako ja nekad tu na poslu pogledam nešto na Coolinarici, jednu stvar, drugu stvar, i onda skužim da sam u pol 10 ili 10 već tako gladna da bi mogla konja pojesti (a doručkujem recimo oko 7)--- tako da te potpuno razumijem 🙂
Pa zar si baš morala taj recept staviti? 🙂 Gladna, ne mogu van ni po sendvič, a tu musaku ooooooooooobbbbooooooožavaaaavvvaaaaammmmmmmm 😍👍
Kako je tebi ispao recept?
3