Sećanja I deo

Sećanja

Voz se zaustavio i mi smo, moja baka i ja izašli na stanici .Ja sam mala ,sitna pa mi pomažu neki ljudi a i baki su poneli kofer čak do stanične zgrade Zgrada drukčija od naše stanice ali još nije sasvim svanulo pa još ne, vidim dobro.Tek treba da svane letnje jutro.U daljni se nazire neko svetlo ali zaklanja ga veliko drveće koje je svugde oko nas .Moj prvi susret sa velikom, pravom šumom.
Nije moguće da je šuma tako glasna.Tek svanjiva ,još je hladno ,cvokoćem zubima.U vozu je bilo toplo .spavala sam a sada odjednom…Nešto huči .Pitam baku šta se to čuje?Ostavila je kofer kod stanične zgrade, bez straha da će ga neko uzeti, povela me ,za ruku ,iza zgrade.
Ispred mene neki ambis a dole voda.Peni se, valovi udaraju o kamenje a ja sam zadivljena tim prizorom stajala, gledala i zaboravila da cvokoćem zubima od hladnoće.
Lašva.Tako se zove ta reka ,čiji huk i šum nisam zaboravila ni posle pedeset godina.
Posle skoro dva sata čekanja dolazi voz na koji presedamo-ćira.Opet nam dobri ljudi pomažu da se popnemo.Na licima im umor ali svi se šale ,pričaju i pomažu nama ,nepoznatima.To su radnici iz zeničke železare vraćaju kući iz noćne smene.Čira ide za Travnik ali mi izlazimo u Vitezu.
Pred nama je dosta dug put do kuće naših prijatelja ali nema problema.Prvi čovek koji je naišao pitao je baku dokle idemo i odmah zgrabio kofer.Uplašila sam se da će nam ga uzeti ali baka je odgovorila –do Kruščice i oni su nastavili prijateljski da pričaju.Bio je to radnik iz treće smene.Kada smo se približili njegovoj kući oprostili smo se ,zahvalili a on je otišao na zasluženi počinak.Još jedan čovek nas je sustigao i odmah uzeo baki kofer iz ruku.Sada se nisam uplašila ,Shvatila sam da se to –OVDE, tako radi, pomaže.
U susret nam ide visok čovek, iz daleka maše, pozdravlja .Baka mu takodje maše.Kada je prišao bliže ,vidim čoveka u zelenoj uniformi sa zelenim šeširom na glavi.Kao lovac iz bajke.Uživo još nisam videla lovca a ovaj ko da je iskočio iz knjige. Pozdravlja sa sa bakom, mene diže na ruke, uzima kofer i natavljamo put .To je dida Ferdo izašao pred nas .
Kako li je samo bio visok a uniforma, čizme.Tek posle mi je objasnio da on nije lovac već šumar.Obećao mi je da će me odvesti u pravu šumu kakvu mi u Sremu, u mom kraju, nismo imali.