+ 65

  U nasoj drzavi na snazi je izolacija  za starije od 65 godina 24 sata svakog dana. Nedelja je dan kada je dzvoljena kupovina, u odredjenim prehrambenim prodavnicama, od 4 do 7 sati. 

Taj "praznik" nikako ne propustamo, ni suprug ni ja. Nije neophodno, jer nas sin sa porodicom zivi u istom mestu kao i mi.

Petkom pocinje pravljenje spiska za kupovinu. Obicno se na spisku nalazi znatno veca kolicina namirnica nego sto nam treba😉 Nista ne propadne, a mozda nam sledece nedelje ukinu  "praznik". Dani u izolaciji su duuuugiiiii🙂 U subotu uvece spisak se, za svaki slucaj, prekontrolise detaljno i usaglasi😎 Cak u subotu i ne idemo ranije na spavanje, vise smo nocni tipovi. U nedjelju ustajemo u 3i 30. Kafica,  pogled na spisak, pa u zeljno iscekivane trenutke "slobode".

Zombiramo se. Jakne, kape, naocale, MASKE i RUKAVICE, ne poznamo se ni mi sami a kamoli da nas pozna netko drugi. Krecemo kao da cemo u pljacku banke😁 Ja obicno idem u nasu domacu prodavnicu, domoljubno osvestena, a moj suprug u stranu prodavnicu, tudje je uvek bolje👿  O, da, spiskovi su nam na dva papirica. Normalno, u mojoj prodavnici je manja guzva i prva zavrsavam kupovinu. Odnosim stvari kuci, sve se smesta u hodnik. Za tu priliku su sklonjene stazice, hodnik opran i dezinfikovan, sto je sigurno, sigurno. To je, u ovoj situaciji, prvi prihvatni stol za kupljene namirnice.😵

Brzohodna setnja do mog ekoloskog vrtica u nedodji. Ovom delu "praznika" najvise se radujem.  Svice, nigde zive duse. Tek poneki keric istrci uz nasip malo zalaje, vidi da se ne bojim, odustaje.

U mojoj bastici  ima finog zelj, mlade koprive, maslacak je prerastao ostati ce da se razmnozava trebati ce mi i sledece godine, ne mislim da "pokleknem" pred Coronom.😉 Za petnaestak minuta berba je gotova.

Svetla su se pogasila. Sunce se najavljuje, pticice i fazani se glasaju.

Sava pospano, gotovo neprimetno odlazi ka uscu, tek pomalo vetric lahori, nadrealan dozivljaj. 

Usput primecujem da su cvetici na kajsijama i dzanarikama sprzeni od snega. Prosle nedelje su ulepsavali krajolik svojim neznim roza i belim cveticima.

Pogled mi privlaci jedna lepa bastica.

Jedna dzanarika u cvatu uspela je da odoli hladnoci i snegu.

Detelina se jos nije razbudila, ali je zato vredna krizalina otvorila cvetice i ulepsala okolinu. Lepota prirode nadjacava osecaj nelagode zbog prisustva nevidljivog neprijatelja. Uzivala sam u svakom trenutku ove divne setnje.

Sunce se pojavilo, stizem na vreme kuci. I moj muz se vratio. Skidamo garderobu, rukavice i maske u kesu pa u smece, jakne i kape na vetrenje. Sve iz hodnika na balkon, boze tko ce sve ovo pojesti😛 Ne stajemo na vagu, za svaki slucaj, da ne pokvarimo dozivljaj "praznika". Garderoba na pranje.  Ruke peremo svaki cas, za svaki slucaj 30 sekundi, uskoro cemo ostati bez koze koliko ih cesto peremo🙂 Prvo jos jedna  kafica, pa pranje i dezinfekcija kompletnog prostora gde smo setkali. Da, da, na balkon smo stavili svu kupljenu robu da otstoji 4 do 5 sati, kako bi Coronavirus mogao nesmetano "odsetati" iz nasih namirnica i garderobe. 

Sa nestrpljenjem ocekujemo sledeci "praznik" i cuvamo se👋

OSTANITEKODKUCE, cuvajte sebe i druge❤️

 Pozdrav, KaMi