Al' se nekad dobro jelo... baš...

Ne volem... Kad odlaze najveći.

Dragi ljudi, koji su lozinka za ono malo normalnosti i čovečnosti što je preostalo. Oni koji govore univerzalni jezik, koji razumeju sve generacije, i sve nacije, protkan talasima čiste ljubavi, proštepan čipkom nekih starih vremena i vrednosti.

Ne volem košpicu u štrudli od višanja... ne vo-lem...

Ali eto, "nekad nebo pravi veliku baladu, i traži rimu za taj stih"... Hvala ti Đole, na svim rimama koje si nam ostavio, baš onim neprevodivim u reči ❤️ ...