Na gackome čakavskom dijalektu U veću padelu treba uljat pomuženo mliko i metnut ga na šparket skraja da bude teplo. U mliko se uljiva počin (sirišće). ako je kupovno, dost je deci. Kad se ulje počin, lagano se prorniša i ostavi. Kad se mliko počme grušat i dilit od sirotke, počme se rukami gnjavit u botu. Bota se izvadi iz sirutke i dalje rukami gnjavi, gnjavi i is tiska surotka. Kad se više ne da gnjavit, vrže se u manju padelicu, malo baci ozgor soli i škljencima ozgora još uvik gnjavi, pa se malo jopet posoli, okrene i jopet gnjavi. I to sve skraja na peći jer iz teplijega sira bolje surotka curi. Na kraju se metne u kalup u gazu, pokre i pritisne dašćicon i kamenon, ki irna more i u prešu. Ostavi se cidit nekoliko uri pa se vaditi iz kalupa i meće na pladanj. Domaći sir škriplje samo dok je jako frižak i dok ima dost surotke u njemu. Najbolji je dok mat ili baba rukami sir gnjavi pa svakomu ditetu otkine šaku friškoga i teploga sira, taj škriplje da se more pred kuću čut. A ako se oće da škriplje dugIje, treba ga držat u pladnju u surotki dok se ne pai. A sir kaj se dobro izgnjavi, taj se suši na zraku da bude tvrđi. I vajk se mora okrićat. A ako ni dobro izgnjavljen ili sprešan, za četira dana se nadme i bi pukal, pokvari se, pa eto ti na. Domaći sir se i frižak s kuvanin krunpiron ili kruvon, a dobro dojde uza suvi pršut. Kad irna suvoga sira i kruva, moreš kudaj oš, ni gladi. Od domaćega sira more se peć štrudcl ili kakav drugi kolač pa se riblje na reketaš. Počin za sirenje se dela od friškoga ili na pantu sušenoga dela prasećega, telećega ili janjećega želuca. U veliki ćup ili tegln ulje se suratka, doda šaka soli, komad slanine i razbijeno jaje. Babe su znale i od živadi ofukat ono žuta iz prknjavca i vrć u sirišće, da će bit jače. Već nakon dan – dva počin je gotov, a noliko koliko se odlje za sirenje, toliko se priIje nove surotke za drugi put. S ednin napravljenin počinon, more se usirit oko desetak sirov i unda se pravi novi jerbo stari više ne će da vata.osobito jaki miris pa je i jelito bolje. Jelito je od klanja do Božića glavna rana. More ga se ist nako ledenoga s kruvon, kuvanin krunpiron i kapulom, svedno je najbolji kad se prokuva, pofriga zelje i skuva krunpir ucelo, e to se pita.Danas rjetko tko radi ovaj sir jer je prije je skoro svaka kuća imala u svom domačinstvu krave ..a danas tek do 2-3 domačinstva. Ovo je recept u spomen na moju svekrvu iz Ličkog Lešća… imala sam ga priliku raditi na godišnjem odmoru i spremiti recept za uspomenu.. Jednog dana kad sam ugledala sir škripavac iz Krasna podno Velebita (mjesto u kojem nema nezaposlenih) u trgovini sa sirevima na Dolcu … kupila, donesla doma, a suprug koji nije htio piti kupovno mljeko 20-tak godina nego samo kad bi došli u Ličko Lešće …dao je komentar: pa ovaj sir tako divno škripucka pod zubima kao da ga je pravila moja mama...bila sam sretna jer sir je super…znam da ga se nema uvjeta praviti ali eto htjela sam to podkjeliti s vama, a sada dosta idemo na postupak Na standardnome hrvatskome jeziku