TUŠTA I TMA

Ima jedna modra rijeka

Široka je duboka je

Sto godina široka je

Tisuć ljeta duboka jest

O duljini i ne sanjaj

Tma i tmuša neprebolna

(Mak Dizdar – Modra rijeka)

(Ovdi neće bit obrada ove poznate pisme jer „ nitko ne zna gdje je ona“, a i nismo u školi, na nastavi književnosti. Čisto nešta ka lipi uvod... Kad smo već kod književnosti da spomenen i knjigu „Tušta i tma“ – zbirka pisama između pisaca Jergovića i Basare koji analiziraju naše balkanske naravi i događaje nastale nakon rat na prostorima bivše Jugoslavije.)

Vivere tota vita discendum est ... čovik uči dok je živ.

Evo ova naša Kulka npr. Tu se svašta more naučit. Tako san ja prija par dana ovdi čitala o biljci TUŠT, čisto radoznalosti radi jerbo niman ja vrtla pa da mi reste ti korisni korov  - mislin koristan za nas jude, za biljke valda nije i zato i je korov, pa ga svit čupa i baca, a bome šćeta. Pišu ovdi pametniji od mene (prokulkajte i vi malo) kako je to zdrava biljka, ti korov TUŠT. I kad san ja pročitala tu rič TUŠT, mene oma asociralo, na šta drugo vengo na „tušta i tma“.

Zaša su judi baš tako nazvali ovu biljku? „Tust“ tj. debel svakako nije, baš je „mići“ ča bi rekli naši Istrani. Jerbo ima „tušta i tma“ – nebrojeno mnogo sitni listića? Il zato ča reste ludo ka svaki korov, pa ga uvik ima „tušta i tma“ – nebrojeno mnogo, nemoš ga se obranit kolko ga nareste, a ti zaludu čupaš, čupaš, čupaš...hmmm, baš bi volila znat zašto ima to ime.

Nakon upoznavanja na Kulki , nisan se nadala da ću ga srist tako brzo i tako slučajno...

Pošla ja tako niki dan na noge po niki paket do pošte u Kopilici, to van je malo vanka grada (Pod „grad“ se obično misli na centar, ma to tako svak reče. Ne živite na selu vengo gradu, a opet rečete „iden u grad“.) Meni to podaje od kuće, ma ništa prikoviše,  vrime oblačno i taman fina šetnja. Prolazin jednon prečicon di su napuštene kuće i nigdi nikoga, cesta, ja i travuljaga uokolo. Ja obično gledan u nebo, ovi moj u cestu, tako u paru to more funkcionirat i svako javi ča vidi :))))

Ergo, iden ja ton osamicon i od dosade gledan u travu, ča da gledan gori u jadno sivo nebo...Onako iznebuha (joj otkad ne čuh tu rič) padoše mi napamet sve divje travke koje su bile spomenute ovdi po Kulki i izbečin malo boje očale kad, vidi bogati...tušt! Ma judi moji jel ovo moguće?! Ja da ga pronađen u gomili travuljage?!  Ja koja nikad ne mogu nać nijednu šparogu?! Al eto jesan, fala bogu nije šparogast...Piše da ga vaja brat prija nego procvita. Aj baš fino, nije procvita,  mogla bi i ja to provat, provavala san i druga čuda... Uvik kad nosin boršu (jerbo nekad i ne nosan, kad šetan uz more npr. čisto šetnje radi, nikakav šminkeraj, ne triba mi ništa, samo ja i more) u borši iman one sklapajuće sakete za spizu i tako načupan jedno 2-3-4 šake, nisan brojala, uglavno  to bi mi tribaalo bit dosta za prvi put.

Kad san došla doma, ka svi novaci iden na sigurno, ništa friško jist, malo obarit. Triba je bit skroz drugi ručak, pa san ga tila lešat ka blitvu s kumpirima i jaja utvrdo za večeru. Normalno da je to bila šaka jada čin ga vrila voda poparila i u hipu prominin odluku o ručku...žurno odvadin malo za kajganu (jaja mi bila isprid očiju, već izvađena za kuvat utvrdo), u ostatak vode di je oni kumpir i tušt dodan malo smrznutog špinata i luka (češnjaka), smiksan juvu i dodan malo maslinova uja i ...ajn, cvaj, draj – poslu je kraj. Onda u tavu nabacin po jednu kapulu, papriku, jedan izgratani kumpir i bokunić one bundeve ča se vuče po frižideru nakon Ankina gulaša ( i još je opet priteklo za nešta drugo), taj opareni tušt i naravno, neizostavno i neizbježno, najvažniji začin brez kojeg ovi moj ne bi ovu novotariju ni prova...panceta! Na kraju jaja i to je bija ti šareni omlet. Za salatu samo pome (namečija se on na nji, a i meni mile) sa par simbolički listića tušta i nešta malo ukiseljena motara. (E taj motar, evo san ga uslikala, u proliće usputno uberen po šaku, dvi, kolko mi stane u žep od jakete, pa poslin prokuvan slane vode i kvasine, dodan list lovora kojeg isto beren uzgred u šetnjama i to je to. Al to je sve tako minijaturno malo, „miće“, u najmanjin teglicama,  služi samo ka začin, ka i ovi put u salatu.)

I tako se evo i ja pridružila sve većen broju vas koji ste se upoznali sa tušton...ja tek sad, mnogi poodavno, ma glavno da nas ima sve više i više... dok nas ne bude ono baš „tušta i tma“.

Provajte ko nije i u slast van bilo!

 P.S. Nakon ča je obid proša brez riči prigovora, ja san pripomenila kako je tušt zdrav, blablabla i da mu je odličan laksativ. Na to se nije ošerva, samo je pita da oćemol se otrovat od tega čuda (neće on ni da panti kako se zove, ka da mu je lako sve te novitade usvojit fizički, pa još mora psikički patit...a jok), jesan ja to sve dobro proštudirala, znaš mnogi idu brat gljive, bobice, travuljage, a ono bude otrovno...