Svi oni kaj su negda ili sad moraju putovati imaju vrpu kojekakvih iskustva od onoga jako skromnoga pa skoro do gurmanskoga. Negda se za to morete pripremiti a negda se morate naprosto prepustiti slučaju ili onome “kak mi bog da”. Kak klinci smo redovito na put nesli sendviče ili kakvoga kolačiča, več prema tome kaj su nam mame pripremile. Mogučnosti su bile jako skromne a verujte da mi kak deca nismo ništ posebno ni očekivali. Zapraf smo v doba detinjstva svi bili nekak v istoj situaciji i niko nikome ni mogel zavideti.
Kak se blaguje na putu?
Ono čega se posebno dobro sečam bili su obiteljski odlaski na more, ili samo do Zagreba, za kaj se svakak več doma pripremilo nekaj konkretno za takav put. To vam je posebni fenomen kojega mi je potvrdilo puno mojih poznanika. Dojdeš na cug v Koprivnici a prek tebe sede tata, mama i dvoje dece. Samo kaj je cug zišel z kolodvora mama posegne za cekerom, dene na krilo čistu kuhinjsku krpu i odveže pinkleca z pohancima i domačim kruhom. E sad kaj preostaje čoveku nego se diči i otijti v hodnik i čekati da gablec završi tam negde prije Vrbovca. Lakše ti je to podnesti ak si imal vremena da nekaj pojedeš doma ili ak su ti ljudi donekle poznati pa te ponudiju da im se pridružiš. Mesto pohanci tu su se znali najti i domači proizvodi kak su šunka, suha rebra ili kakva fina kobasa. Posebno si v teškoj situaciji ak si “ščerašnji” pa očajnički trebaš crnu kavu i recimo zdenu limunadu. Spas je vu vagon-restoranu kojega nažalost više nema na prugama kak je to negda bilo v “Podravki” na relaciji Zagreb-Osijek. Vračaš se recimo kasno popodne Zagreba, nisi stigel ništ pojesti i onda odeš do vagon-restorana, pojedeš suhoga sendviča i popiješ do Koprivnice pet-šest pivici. Kad smo kod vagon restorana setim se nekih lepih putovanja i blagovanja. Svojedobno vam je za vreme Yuge bil poslovni vlak na relaciji Ljubljanja-Zagreb-Beograd. Putujem tak jemput z kolegom z posla za Beograd i več tam v Dugom selu predloži on da skoknemo do restorana.Smestimo se naručimo travaricu i odma osetimo da bi bilo dobro nekaj prizalogajiti. Nemrem reči da je bil nekakav bogati jelovnik al se našel naravni z prilogom i šalatom. Čisto pristojne kvalitete al je bil žedan. Naručimo buteljku graševine, čak dobro ohlađene, koja je baš dobro legla. Razgovor teče reč po reč, najde se tu i druga buteljka i još nismo završili ni sve teme razgovora a več smo bili vu Vinkovcima.
Posebno mi je v sečanju ostal moj prvi službeni put v inozemstvo.Podravka me poslala v Beč gde je bil naš licencni partner “Maggi”. Kak nisam imal auto, a nisam bil takva faca da mi daju vozača, otišel sam do naše negdašnje prestolnice ze cugom. Smestil sam se v spavača kola i za velko čudo bil sam v kabini sam. Raskomotiš se kak doma, zemeš si nekaj za čitanje i, kolko se sečam, bilo je i dobre diskretne muzike na razglasu. Iznenađenje je sledilo v jutro. V jednom trenutnu čujem diskretno kucanje i pojavi se stjuard z velikim pladnjom od svega pomalo. Bil je to jedan standardni engleski doručak samo kaj je to za mene bilo lepo iznenađenje pa sam se osečal kak pravi gospon. Bilo bi lepše da me je poslužila stjuardesa al to nisam mogel birati.
Brod, avion i autobus
Z brodom sam putoval nekolko put na relaciji Split-Rijeka, i ne sečam se nečega posebno atraktivnoga, al se dobro sečam jednoga leta dok smo kak bend svirali celo leto na turističkom brodu na relaciji Rijeka-Opatija-Lovran-Močenica-Crikvenica-Rab i natrag. Dakle to je bilo veselo. Morti ne baš na odlasku al na povratku je na brodu bil navek odličan štimung z puno pjesme i plesa. Bend je imal fraj obed i večeru i jeli smo z posadom. Očekivanja su bila jako velika al verujte da sam se nakon dva-tri takva putovanja jako razočaral v chefu kuhinje. Nisam siguran da je to bil baš “pravi chef” a ak je i bil nije imal mašte. Skoro navek je bil jedan te isti jelovnik: goveđa juha, kuhano meso z juhe i pire. Za večeru je mogel biti naravni z pomfritom i šalata. Tu i tam se našla i riba z malo lešade. Kak smo brzo skužili “bogatstvo brodskoga jelovnika” našli smo navek na Rabu nekakvu konobu gde ste mogli pojesti dobar pršut i sir. Više nas je zabavljal jedan konobar koj je znal hitati tanjure z pristojne daljine pred nas na stol. Nekak je zavrtel tanjura, dobro odmeril daljinu i tanjur bi zaplesal pred nama i smiril se. Morti je čovek negda delal v cirkusu.
V avionu ste mogli doživeti svakaj. Ak su bile kratke linije tu ste mogli dobiti samo standard kak su kava, čaj, sok, mineralna ili kakav kolačić v celofanu. Retko je bilo nečega konkretnoga. No pamtim dva posebna slučaja. Putoval sam z Beča prema Sankt Peterburgu i to z avionom slavnoga Nikija Laude. Prvo su nas lepo podvorili v čekaonici na samom aerodromu a onda i vu avionu. Bilo je tu na izbor svakakvih jela podgrijanih v mikrovalki a moram priznati i kojekakvih piča. Meni su se zdopale one male flašice vina od tri deci. Poslužili su i desert i kavu. Na putu pak od Sankt Peterburga do Moskve je bil “mali užas”. Prvo su na tom letu dozvoljavali da putniki unesu kojekakvu prtljagu koja baš ne spada vu avion a ponuda je bila više nego skromna. Dobili smo nekakav suhi kolač i topli sok. Naravno da to niti ne konzumiraš. Nesmem prekočiti ni let na liniji Amsterdam Dar es salam gde je fakat za jedanajst vur leta bila jako pristojna ponuda. Jednu vam anegdotu moram spripovedati. Putoval sam z kolegom Podravkašom koj je bil zadužen za gradnju klaonice na Kosovu. Putovali smo skup od Zgreba do Skoplja gde su ga trebali pričekati i odpelati na Kosovo. Negde pred kraj puta stjuardesa je skupljala prazne čaše i metala jednu v drugu. Nije skužila da v koleginoj čaši ima još pol tonika i lepo je stisnula jednu čašu v njegvu. Naravno da je bilo “dođi u krilo moje” a moj je dragi kolega do izlaska z aerodroma ispred sebe nosil svoju aktovku. Bilo je letnje doba i na sebi je imal lepe svetlosive hlače.
Autobus baš ni navek atraktivno prevozno sredstvo al more biti jako ugodno ak imate komformoga autobusa. To je bil svojedobno Podravkin autobus z kojim smo znali putovati na godišnja okupljanja Podravkaša po Evropi. Taj je autobus imal između ostaloga v repu i stol gde se moglo komotno blagovati ili pak mogla odigrati partija bele. Važno je bilo kaj smo si zeli na put. To je bil obavezno Podravkin jeger kojega je jedan kolega malo podimil. Prije polaska smo v našoj pekari zeli par štruci friškoga kruha. To me je navek podsetilo na detinjstvo jer mi je mama znala kupiti deset deka jegera ze šnitom kruha. Tak vam je to zgledalo i v našem autobusu. Dežurni je dal svakome v ruku šnitu kruha i komad jegera pa grizi kak očeš. Probajte to jemput usporediti: narežite na jednu stranu malo jegera na tanke šnitice a na drugoj ostavite jegera v komadu. To ni isti jeger.
Putovanje z autom
Naravno da i to ima svoje čari. Na koju god bi stranu krenuli imali ste več v napred poznati cilj. Recimo putujete v Istru onda sigurno znate da je usputna stanica jedan restoran v Plominu koj je nudil sendviče (?!). Mislite da se zezam. Ni govora. Bolje sendviče od pršuta, sira i friškoga domačega kruha niste nigda jeli. Na putu prema istoku morate se zavrnuti vu Vučedol na smuđa . Ak pak očete omastiti brk z janjetinom onda imate nekolko pravih mesta širom Lepe Naše. V Gorskom kotaru je to Zdihovo, v Liki je to “Kod Marka” a da ne spominjem “Pod mirnim krovovima” v Zagrebu. Dobru peku morete napraviti v goricama ali i doma. Makar bila i električna.
Po Đurinoj želji napravil sam doma peku al ovaj put z kozletinom
Pondelek
Mi imamo kak skoro navek ostanjke obeda od jučer ali z friškim prilogom.
Tork
Juha: Krem juha od mešanoga povrča ze sitnim rezancima
Glavno jelo: Dinstani krmenadli na češnjaku, restani krumpir, turšija
Desert: Sok od naših domačih sirupi
Sreda
Juha/Glavno jelo: Gulaš od juneče plečke, domači rezanci
Desert: Pogačice od kolko-tolko testa
Četrtek
Juha: Prežgana juha z jajcima
Glavno jelo: Pečenice, pomfrit, ajvar
Desert: Kompot od jabuki
Petek
Juha/Glavno jelo: Klasični grah-čušpajz ze suhim mesom
Desert: Popite zdenoga škropca
Subota
Juha/Glavno jelo: Kraljevski rezanci; morete ih napraviti ze šunkom ili pisanim špekom; šalata nebu škodela
Desert: Mandarine
Nedela
Juha: Anjgemahtec
Glavno jelo: Filani pečeni picek, pekarski krumpir, mešana šalataDesert: Štrukli z jabukama, kapučino
:(Još nema komentara