A kaj da danas kuham? (536)

Divljaju cene

Neki se dan spominjam z mojim pajdašom Zagreba i pita me: „Kaj buš danas kuhal?“. Pogledam v svoj tjedni jelovnik i zrecitiram:“Danas je na redu čušpajz od mahuna!“ Na to je sledilo njegvo za mene malo čudno pitanje:“Pa gde si ih nabavil?“. Moram priznati da me je iznenadil z takvim pitanjem jer nisam nigda razmišljal o tome da je teško nabaviti mahune. Tek dok mi je rekel da ih v Zagrebu skoro i nema i da su cene otišle do neba bilo mi je jasno zakaj takvo pitanje. Ja sam doduše baš ovih dana donesel z Gole od naših prijateli nekaj mahuni za barem tri dobra čušpajza a dobili smo i mladoga graha v komušini kojega smo Đuro i ja trebili jedno celo popodne. Nisu to nekakve velke količine al je velki posel jer ga ima svakakvoga i nije baš sav za upotrebiti. Trečinu ga mam morete hititi jer je suša na povrču napravila svoje. Al znate onu:“Poklonjenome konju se ne gleda v zube!“ Naravno da se mi navek na neki način revanžiramo z nečim kaj ljudi na selu nemaju saki dan.

I onda vam ja pregledam na internetu kojekakve naslove koje čoveka malo zabrinu. Cene krumpira, paprike, paradajza, krastavci i mahuni su fakat bezobrazno visoke i nekak mi se čini da bumo više na jelovniku imali meso. Tak mi je zapelo za oko da je cena kile nekog povrča skuplja nego junetina da ne govorim o ceni piletine i onoga jeftinoga mesa v jednom trgovačkom centru „sedamnajst (17) kuna za kilu svinjske plečke!!!“. Doduše pitam se kaj je to za meso ako morete domače živo svinjče dobiti za 12-13kuna za kilu. Moramo samo pričekati još dva-tri meseca jer nam več na debelo najavljuju i povečanje cene mesa.

V svemu tome zlu ima još nekaj kaj zabrinjava sve nas koji nekaj imamo od „poljoprivrede“. Voče se v prolječe pokazalo jako dobro. Dobro ocvalo, plodova na jabukama i breskvama kak šodera a ni kruške nisu podbacilo. Kaj se događa zadnjih nekolko dana? Dve jabuke koje su navek imale dovoljno roda za našu malu familiju skoro su sve več ovih dana na zemlji i uglavnom ih odvozim na kompost. Treča se donekle drži i ak bumo imali sreče mogli bumo v jesen pobrati par kila. Imam i dve breskve koje su fakat puno obečavale al se bojim da bumo na kraju imali tek tolko da se deca i mi jemput dobro najedemo. Nekaj slično se događa i v trsju. V samo dva-tri dana posušilo se par trsi a na rano stolno grožđe su navalile ose, stršljani i druga kojekakva gamad. Ostaje nada da bu vinsko grožđe ipak zdržalo još mesec dana. Nekak mi se čini da bu pod utjecajem ovih čudnih klimatskih promjena berba jako rano, morti i jedna od najraneših v četrdeset i jednu godinu kak sam postal goričar.

Nadam se da vas nisam preveč splašil z ovim mojim tekstom. Bumo mi sve to prebrodili i dočakali neka bolša vremena.

Pune ruke posla

Srečom kaj ovih dana imam pune ruke posla pa i nemam preveč vremena razmišljati o ovim nepogodama koje nas jesu ili budu zabrinjavale sledečih mese-dva dana. Nakon tri tjedna počel je posle kolektivnih godišnjih opet izlaziti naš „Glas Podravine i Prigorja“ kaj znači da kak stalni kolumnist moram napisati jedan tekst više. Moje Koprivničanke su več v brigi jer moraju same splanirati „A kaj da danas kuham?“ No puno mi je veči posel oko nove knjige „Maturanti staroge kove 9“ naše gimnazijske Udruge „Gekoma“. Evo več drugo leto nam ova epidemiološka situacija ne dozvoljava da se normalno sastajemo pa na meni, kak glavnom uredniku, ostaje posel oko animiranja suradnika, prikupljanja priloga za knjigu i naravno čitanje svih tih materijala, poslagivanje fotografija na pravo mesto tak da nam uz malo sreče i puno rada i optimizma nova knjiga more ugledati svetlo dana do kraja meseca rujna. Ono kaj me posebno brine je nemogučnost prave promocije knjige na kojoj sretnete tolko dobrih ljudi, kolegica i kolega koje nismo vidli negda još od mature. Nismo to mogli prošlo leto a bojim se, obzirom na neke najave nekih novih mera za početak jeseni, da bu tak i ovo leto. Na takvim promocijama vam je najlepše ono drugo poluvreme dok se okupimo oko švedskoga stola. Imamo restoran koj za male novce napravi bogatu ponudu jela, najčešče su to raznovrsni kanapeiči i kolačiči a za vino se manje više pobrinemo sami. Imamo kolegu čiji sin proizvodi vočne sokove a ima nas i nekolko  vinogradara. Sve v svemu razgovor o nekim lepim starim danima lakše teče uz „iče i piče“. Kaj je još važno: lakše prodamo novu knjigu i tak pokrijemo troškove tiskanja i keteringa. Ostaje nam otprilike dva meseca nade da bumo sve na vreme završili i opet nastavili tradiciju objavljivanja naših knjiga. Nije više to v lipnju kak je bilo letima, ali dobar bu i listopad. Nadam se.

Pondelek

Juha: Povrtna juha

Glavno jelo: Špinat, pohani kruh i dva jajca na oko

Desert: Kifli od jučer

Tork

Juha/Glavno jelo: Čušpajz od poriluka, kranjske kobase a more i z malo suhoga mesa

Desert: Dinja z par kapi ruma ili maraskina

Sreda

Juha: Jedna Podravkina z vrečice

Glavno jelo:Mesna pita, zdela šalate

Desert: Sok

Četrtek

Juha: Krem juha od karfiola

Glavno jelo: Vratina na naglo, sataraš

Desert:Čaša pive

Petek

Juha/Glavno jelo: Pretepeni mladi grah; najte štedeti na vrhnju a kakav falačec mesa nebu pokvaril okus graha.

Desert: Kifli z pekmezom

Subota

Moj me pajdaš Davor zamolil da napravimo v goricama kotlovinu pa bumo ovak nekaj složili:

Predjelo: Sir z vrhnjem, domači špek i jeger, pogačice od kolko-tolko testa

Glavno jelo: Mešana kotlovina: malo krmetine, piletine i friške kobase; za prilog bumo v masnoči od kotlovine hitili malo kuhanoga krumpira

Desert: A kaj drugo nego gemišt

Nedela

Juha: Juha od graška z noklecima

Glavno jelo: Zagrebački, mešano povrče na putruDesert: Šaumrole, kapučino